Početna O nama Programi i usluge Upis dece Ishrana dece Kutak za roditelje Galerija Kontakt

Konflikti među decom i roditeljima

Asertivnost - veština koja se uči

Asertivna osoba uvažava mišljenje drugih ljudi, smatra da je neslaganje među ljudima normalna pojava koja se rešava. To je osoba koja ume da ostvaruje svoje ciljeve svesna važnosti kompromisa.

Konflikti su karakteristični za svaku organizovanu zajednicu. Konflikti nas veoma često dovode do frustracija, mentalne iscrpljenosti, očaja. Što se više širi socijalno polje to je veća verovatnoća da ćemo se suočavati sa konfliktima. S tim u vezi brojne i raznovrsne socijalne interakcije dovode i do veće verovatnoće suprotstavljanja različitih interesa, čime konflikti postaju sve značajniji vid socijalne razmene. U svakodnevnom životu konflikti se poistovećuju sa svađom, sukobom interesa, upotrebom sile ili bitkom u kojoj se mora pobediti. Konflikt se dugi niz godina izjednačavao ili poredio sa agresijom. Tek u poslednjih desetak godina istraživači koji proučavaju konflikte među decom i adolescentima smatraju da konflikt definiše suprotstavljanje. Ova istraživanja određuju konflikt kao oblik socijalne razmene između dve osobe u kojoj dolazi do otvorenog i uzajamnog suprotstavljanja ciljeva, a koje se manifestuje kroz ponašanje u vidu suprotstavljenih izjava i akcija (Laursen, 1996 i 1998). Takođe, reč koja na najjednostavniji način može da opiše konflikt jeste reč sukob. Primer za to je sukob mišljenja koji je dobar ukoliko sukobljene strane dovede do niza kreativnih rešenja. Konflikti igraju veoma bitnu ulogu u našem životu, jer da ih nema ne bi bilo ni odrastnja ni sazrevanja.

Naša ličnost je po prirodi konfliktna, jer svaka osoba koja ima svoj identitet, mora da iskusi sukob sa drugima. Postoje brojni razlozi zašto ulazimo u konflikte sa drugima, a jedan od njih je upravo naša različitost. I nerazumevanje spada u razloge konflikata. To su one situacije kada ne shvatamo šta nam druga strana poručuje, kada smo usredsređeni na sopstvene želje i potrebe, pa često nemamo „sluha“ za druge i pokazujemo nerazumevanje prema potrebama drugih. Treba uzeti u obzir i činjenicu da postoje i osobe koje su same po sebi konfliktne. To su osobe koje stalno pokazuju i dokazuju da su jedinstvene, odvojene i drugačije... Jedan od razloga zašto su nam konflikti mučni jeste i naša potreba da stalno budemo u pravu. Npr. tu spadaju one osobe koje po svaku cenu moraju pobediti u dijalogu, pa makar i svog sagovornika verbalno izvređale. Kod osobe koja ima stalnu potrebu da uvek bude u pravu njen doživljaj konflikta biće težak i mučan. Takva osoba postaje isfrustrirana, očajna i prilično iscrpljena. Da bi se iz konflikta postiglo nešto konstruktivno, ne možemo uvek biti u pravu i trebali bismo početi verovati da tuđi predlozi, sugestije, stavovi i mišljenja mogu poslužiti i za našu izgradnju. Zato je bitno shvatiti da su konflikti deo svakodnevice i ne treba ih doživljavati kao katastrofu. Ljudi se uz toleranciju obogaćuju.

Različiti su stilovi ponašanja u konfliktnim situacijama: povlačenje (jedna strana ne pokazuje brigu niti za svoje interese niti za interese druge strane), popuštanje (više se vodi rečuna za potrebe druge strane nego o svojim), nadmetanje (vođenje računa samo o svojim potrebama a druga strana se zanemaruje), rešavanje problema (u isto vreme se vodi računa i o vlastitim interesima i o interesima druge strane), kompromis (vodimo polovičnu brigu i o svojoj i o tuđoj strani). Ljudi ponekad ne umeju ili nisu obučeni da funkcionalno rešavaju konflikte.

Upravo iz takvih situacija sukob prerasta u žučne rasprave, tuče... Postoje određeni faktori koji utiču na neuspešno rešavanje konflikata kao što su: nerazumevanje prirode konflikata, niska frustraciona tolerancija („kratak fitilj“), rigidnost u mišljenju, potreba da uvek budemo u pravu, egocentrizam, netolerantnost, nepoverenje, nemanje volje da učimo i stičemo nova iskustva, nespremnost da oprostimo.

U opisu konflikata bitno je spomenuti i perfekcionizam! U slučaju postojanja perfekcionizma – konflikte nikada nećemo rešiti do kraja. Jednostavno oni su deo svakodnevice i moramo prihvatiti da ni mi ni drugi nismo savršeni. Dakle kada konflikt nastane potrebno je pokazati neku vrstu brige za drugoga, ne odbaciti osobu, već se potruditi da se zajednički usredsredite na problem. Da bismo nešto dobili u životu moramo ponekad i rizikovati, a rešavanje konflikata zahteva i spremnost na rizik.

Problemi sa kojima se roditelji suočavaju kada je odgajanje dece u pitanju neminovno dovode do konflikata, odnosno sukoba u mišljenju između supružnika. Postoje situacije kada su roditelji zbunjeni u vezi, recimo, očekivanja od dece, pravila, stilova vaspitanja, stepena nadgledanja dece, davanja deci slobode itd... Stoga se dešava da i ne donose zajedničke odluke u vezi toga, što opet kao posledica ostavlja – zbunjenu decu. Roditelji bi trebalo da zajednički reše sopstvena oprečna osećanja kada su važne porodične teme u pitanju, a samim tim i odnos prema detetu. Takođe jedan od razloga konflikta među supružnicima jeste i nedoslednost. Npr. majka ne dozvoljava da dete pogleda crtani film dok predhodno ne pospremi svoje igračke. S druge strane, otac čini sasvim suprotno, popušta i dozvoljava detetu da gleda crtani iako nije ispunio svoju obavezu koju je predhodno očekivala majka. Neophodno je da supružnici budu jasni i saglasni kada su u pitanju pravila i očekivanja od deteta. Roditelji treba da budu jednoglasni. Imamo primere roditelja koji krenu međusobno da se takmiče u dobijanju dečije pažnje i ljubavi stavljajući dete u nezavidan položaj – usred njihovog sukoba. Roditelji treba da pronađu način da sarađuju, a ne da se takmiče. Ne znači da se moraju u svemu složiti, ali treba da pokažu izvesnu fleksibilnost. Nakon što uspostave osnovna pravila za porodicu, potrebno je da ustanove oblasti u kojima se svako od roditelja na neki način ističe. Tada se slobodno može pokazati „vođstvo“ roditelja u oblastima gde su najviše izraženi mama i tata. Nedostatak komunikacije može biti jedan od uzroka konflikta u roditeljstvu. Supružnici treba da odvoje vreme kada će komunicirati o raznim temama koje se odnose na porodičan život. U suprotnom dolazi do situacija kada jedan od supružnika ostane van dešavanja u porodici.

Normalno je da se među roditeljima javi sukob mišljenja, zauzimanje različitih stavova, ali je veoma važno da umeju konstruktivno da rešavaju sukob. Roditelji treba da znaju da način na koji oni rešavaju sukobe predstavlja model koji će kasnije da preuzme i njihovo dete.

U konfliktnim situacijama među decom sami roditelji nalaze se na velikom zadatku „ Kako da nauče decu da se lepo slažu“. Važno je da se roditelji ne mešaju već da se uključe u onim situacijama kada postoji opasnost od fizičkih povreda ili uništavanja materijalnih stvari. Kada dođe do fizičkog kontakta, potrebno je da razdvoje decu dok se „ glave ne ohlade“. Ukoliko se roditelji mešaju stvaraju još veći problem, jer deca će očekivati da će roditelj uvek uskočiti kada izbije i najmanji sukob među njima. Može se i desiti da roditelj „drži stranu“ jednom detetu. Tako će dete koje je više puta zaštićeno od roditelja steći utisak da ima „veću slobodu“ u odnosu na drugo dete i ne tako retko, zloupotrebljavaće ovaj povlašćeni položaj. Ukoliko se roditelj ubacuje u dečiji sukob onda nastali problem treba rešiti sa decom, a ne umesto njih. Kada deca koriste ružne reči treba ih upitati „Kako bi se oni osećali da ih neko naziva takvim pogrdnim imenima?“. Iskoristite sukob među decom kao način da ona sama nauče da međusobno rešavaju problem. Takođe, deci se može pomoći u rešavanju sukoba tko što ćemo im postaviti određena pravila. Npr. vikanje, lupanje vratima, vređanje, nazivanje pogrdnim imenima – nije dozvoljeno.

Danas sve više živimo pod pritiskom. Veliki broj ljudi se svakodnevno suočava sa brojnim stresnim situacijama. Takođe, većina ljudi je svakodnevno u kontaktu sa drugim osobama gde je i neminovno da se osobe nađu i u konfliktnim situacijama. U takvim situacijama poznavanje dobrih komunikativnih veština je od velikog značaja. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, bilo da su nastali u odnosu sa drugom osobom ili unutar nas samih.

Postoji veština koja nam pomaže da se pravilno postavimo u očuvanju sopstvenih prava, s jedne strane, a s druge strane da ne narušavamo tuđa prava. Ova veština naziva se asertivnost. Reč je engleskog porekla i podrazumeva oblik komunikacije koji je između pasivnosti i agresivnosti. Asertivnost karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti. Ona nam pomaže da bez nelagode ispoljimo svoja osećanja, svoje interese i da dostižemo svoje ciljeve na socijalno prihvatljiv način.

Nizak nivo asertivnosti ispoljava se kroz ili defanzivno ili agresivno ponašanje. Asertivna osoba traži i dobija, a da pri tom ne šteti osobama oko sebe. Neasertivne osobe su nejasne u onome što žele, teško odbijaju tuđe zahteve koji im nisu po volji, niskog su samopouzdanja i samopoštovanja, osećaju se frustrirano, depresivno, a to je idealna situacija da takva osoba reaguje povlačenjem, odustajanjem ili neodlučnošću.

Postoji predrasuda da se asertivnost i agresivnost izjednačavaju. Asertivna osoba ostvaruje svoja prava i interese vodeći računa da ne šteti drugima, dok kod agresivnosti to nije slučaj. Agresivna osoba mora po svaku cenu dobiti ono što želi, smatra da je vrednija i pametnija od drugih i ako ne uspe u onome što je zamislila u većini slučajeva krivca traži u drugima, te se više ponaša osvetoljubivo, manipuliše, ljutita je. Asertivna osoba uvažava mišljenje drugih ljudi, smatra da je neslaganje među ljudima normalna pojava koja se rešava. To je osoba koja ume da svoje ciljeve ostvaruje, svesna važnosti kompromisa.

Asertivnost se može primetiti i kod male dece, na ranom uzrastu. Asertivna deca su ona koja umeju da kontrolišu izražavanje svojih emocija, naročito negativnih. Ova deca su i spretnija kada traže socijalnu podršku drugih osoba ( vaspitača, druge dece...) u onim situacijama kada im bliske osobe kao npr. roditelji ne mogu pružiti.

RIVALSTVO MEĐU DECOM

Nisu tako retke situacije da se deca međusobno ne slažu najbolje, upadajući svakodnevno u konflikte. Vrlo često u porodici, rivalstvo među decom počinje čak i pre nego sto se rodi drugo dete, a nastavlja se kako deca rastu (svakodnevna borba oko igračaka, roditeljske pažnje itd.). Deca koriste konflikte da bi testirala svoju moć, razrešila razlike, pokazala emocije, privukla roditeljsku pažnju... I što više sličnosti među decom istog pola, što manja razlika u godinama, sličnija su i njihova interesovanja, ali i veća je verovatnoća da će među takvom decom biti više razmirica. Kako deca postižu razlicite faze u razvoju, zadovoljenje njihovih različitih potreba može značajno da utiče na to kako se odnose prema svom bratu ili sestri. Prirodno je da se dete tokom svog razvoja nalazi u fazi kada želi da zaštiti svoje stvari i na prvom mestu su mu sopstvene potrebe. Mala deca se npr. ponašaju veoma zaštitnički prema svojim igračkama i sitnicama.

DEČJE POTREBE

Dete od rođenja teži da zadovolji svoje potrebe po principu „odmah i neposredno“. Vremenom dečije potrebe se nadopunjuju i menjaju. Menjaju se i načini na koje dete izražava te potrebe i načini na koje ih zadovoljava, a upravo ovde glavnu ulogu imaju: proces učenja, određena kultura, porodica, društvena sredina (npr. okruženje u vrtiću). Sve ovo zajednički utiče u određivanju onoga što je dobro želeti, kako to ostvariti, šta je pristojno, a šta agresivno, kako nekoga ne povrediti itd. Postoje situacije gde detetovo okruženje može sputavati asertivno ponašanje čineći to tako što ne uvažava detetove potrebe npr. ne dozvoljavajući detetu da puno postavlja pitanja, da ispunjava svoju samostalnost ( u skladu sa uzrastom) itd. Takođe postoje i one situacije gde je detetu dozvoljenosve, bez ikakvih posledica kao odgovora na nepoželjne oblike ponašanja. Način ušenja deteta asertivnosti je isto kao i kod odraslih – spremnost da se zauznemo za sopstvene potrebe, želje, ciljeve, uvažavajući da isto to imaju i druge osobe koje nas okružuju. Asertivno ponašanje pozitivno utiče na detetov razvoj samopoštovanja, ali i upornost, jer biti asertivan ne garantuje uvek ostvarivanje svakog cilja. Učenjem deteta asertivnosti pripremamo ga za život, pripremamo ga da izbegne manipulacije u komunikaciji, kako da danas/sutra adekvatno komunicira sa svojom okolinom (porodicom, prijateljima, partnerom, kolegama, šefovima) i da konstruktivno rešava konflikte koji su neminovni u svakom životu.

KONFLIKTI MEĐU RODITELJIMA I DECOM Teme LEPOTA DEČIJEG STVARALAŠTVA AGRESIVNOST KOD DECE ADAPTACIJA DECE NA VRTIĆ UTICAJ MEDIJA KAKO PREVAZIĆI STRAH KOD DECE NOĆNO MOKRENJE KOD DECE PRIPREMA DECE ZA ŠKOLU WEBSITE DESIGN

Informacije

Predškolska ustanova Sunce

Vuka Karadžića 4

32300 Gornji Milanovac, Srbija

El. pošta: pusuncegm@gmail.com

Telefon: 032-712-363

Faks:     032-720-551

Korisni linkovi

Ministarstvo prosvete

Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Školska uprava Čačak

Opština Gornji Milanovac

"Svakoga jutra kad prvi zraci

sklone sa moga čela snove,

Nemirne reke malih ljudi

uz novi dan ka „Suncu“ plove!...”

HIGIJENA I ZARAZNE BOLESTI